Скраћеница
Скраћеница или абревијатура (франц. abréviation, енгл. abbreviation) [1] потиче из латинског језика (abbreviatio), што значи скраћеница. Често их налазимо на првим странама енциклопедија, лексикона и речника под називом скраћенице[2] или најчешће скраћенице.[3]
Како настају скраћеницее[уреди | уреди извор]
Скраћенице најчешће настају[4] абревијацијом (лат. brevis — „кратак”) тако што се узиме:
- почетно слово неке речи: л. — л(итар), или почетна слова неког термина: ФМУ - Ф(акултет) М(узичке) У(метности).
- неколико почетних слова неке речи: енгл. — енгл(ески).
- неколико слова неке речи (обично сугласници): Бгд — Б(ео)г(ра)д.
Разлог употребе скраћеница[уреди | уреди извор]
Абревијатуре нам четвороструко помажу:
- штеде време (брже се пише скраћена реч или израз),
- штеде простор (реч или израз је скраћен),
- олакшавају писање (реч или израз садржи само неко/лико слово/а),
- визуелно поједностављују текст читаоцу.
Где се све употребљавају скраћенице[уреди | уреди извор]
Готово је немогуће набројати сва занимања у којима се користе скраћенице:
- Абревијатура (лингвистика)
- Абревијатура (музика)
- Абревијатура (физика)
- Абревијатура (хемија)
- Абревијатура (биологија)
- Абревијатура (математика)
- Абревијатура (географија)
- Абревијатура (медицина)
- Абревијатура (рачунарство)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Речник словенских језика, Скраћенице
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 1. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Народна књижевност, Правопис
Види још[уреди | уреди извор]
Акрономи су исто абревијатуре (скраћенице), само што је то назив грчког порекла (грч. akros и грч. ónoma).
